Sjajna odbrana podele vlasti, u najboljem duhu/njuhu/sluhu liberalizma.
No,
ali,
samo malo,
G. Mijatović, međutim, ima bar dve preče teme.
On bi, kao retko ko, mogao da razjasni koji su, u međuvremenu, efekti privatizacije kod nas. On je naime učestvovao u pisanju prvobitnog Zakona o privatizaciji (ako nije i njegov glavni tvorac).
Drugo, njegov tadašnjo stav o bankama kod nas je bio parafraza liberalne mantre da "nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe" - dakle, nije važno čije su banke, važno je da dobro rade. Zastupao je taj stav u vreme kada je Argentina bila na kolenima, a stampedo gladnog naroda tutnjao kroz njihove supermarkete i trgovine(bez domaćih banaka, bez investicija u domaća preduzeća, sav novac je oticao u inostranstvo, sve investicije išle su inostranoj klijenteli - zvuči poznato).
Moglo bi i ovako da se razmišlja: g. Mijatović, sada, kada piše o slabljenju parlamenta sa predumišljajem, piše, u stvari, o već poznim, odocnelim posledicama svojih stavova, odluka i predumišljaja kada je reč o privatizaciji i bankarstvu kod nas. Srbija je krvarila po raznim linijama tokom istorije, ali su ove dve poluge bile ključne da iskrvari, ekonomski i politički, poslednjih desetak "liberalnih" godina.
Ovo o čemu sada piše je tuča svojevrsnih ovisnika oko poslednje tranše, jer (g. Mijatović bi mogao detaljnije) nema dovoljno injekcija (finansijskih, je`l tako) za sve.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 16 jul 2009 12:20
Srećko Besparica
San snova (neo)titoističke garniture: "Ući u sve pore društva" (i tamo zauvek ostati) - ostvaruje se na javi. I našoj, nažalost!
.jpg)
No,
ali,
samo malo,
G. Mijatović, međutim, ima bar dve preče teme.
On bi, kao retko ko, mogao da razjasni koji su, u međuvremenu, efekti privatizacije kod nas. On je naime učestvovao u pisanju prvobitnog Zakona o privatizaciji (ako nije i njegov glavni tvorac).
Drugo, njegov tadašnjo stav o bankama kod nas je bio parafraza liberalne mantre da "nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe" - dakle, nije važno čije su banke, važno je da dobro rade. Zastupao je taj stav u vreme kada je Argentina bila na kolenima, a stampedo gladnog naroda tutnjao kroz njihove supermarkete i trgovine(bez domaćih banaka, bez investicija u domaća preduzeća, sav novac je oticao u inostranstvo, sve investicije išle su inostranoj klijenteli - zvuči poznato).
Moglo bi i ovako da se razmišlja: g. Mijatović, sada, kada piše o slabljenju parlamenta sa predumišljajem, piše, u stvari, o već poznim, odocnelim posledicama svojih stavova, odluka i predumišljaja kada je reč o privatizaciji i bankarstvu kod nas. Srbija je krvarila po raznim linijama tokom istorije, ali su ove dve poluge bile ključne da iskrvari, ekonomski i politički, poslednjih desetak "liberalnih" godina.
Ovo o čemu sada piše je tuča svojevrsnih ovisnika oko poslednje tranše, jer (g. Mijatović bi mogao detaljnije) nema dovoljno injekcija (finansijskih, je`l tako) za sve.